Robin Hood - 3223 (tekst)

Robin Hood - 3223

Koraka par tishinu mi para,
Nervoza se stvara, bes u meni se dize,
Svakim korakom blize jedno secanje se kida,
Moja secanja nestaju iza jebenog zida,
Palica po reshetkama opominje na mir,
Prokleti zbir udara ritam koji mi smeta,
I samo se sheta boli ga pakshu,
Kako mrzim svaki zvuk iz ovog betonskog sveta,
On odlazi a palica se i dalje chuje,
Sve treperi, udarci zuje,
Ja ga chujem kako psuje nesto pljuje,
Jedan pogreshan zvuk i evo ga tu je,
Ja urlam on bije, batina seva,
Stize pojachanje, nastaje peva,
Moje kosti se lome, chujem neko peva,
Pred ochima vidim stoje, cale i keva,
Tripujem sve vishe pada udarac jak,
I to je znak, i na moj um pada mrak,
I vishe ne znam dal sam nevin ili sam kriv,
I vishe ne znam dal sam mrtav, mozda sam ziv,
Samocu, strah i bol ovde poznaju svi,
Valjda sudbina je to i tri dva dva tri...

Svetlost polako izrasta iz tame,
Ne osecam rame, moje telo se kochi,
Otvaram ochi, vidim poznatog kretena,
Sada mora da se ide, kaze, stize mu smena,
Iz tela kaplje krv, krvav je pod,
On odlazi ja chujem njegov robotski hod,
Zvuk deluje resto i tako chisto,
Pitam se zar svi kerovi hodaju isto,
Glasovi zvone u mojoj glavi,
Glasovi stari tako zvuche kao pravi,
Tripujem ortake kojih vishe nema,
Shatro sve je tako kul ma nema problema,
Suze na licu promuklo rezim,
Hiljade misli jedna s drugom se bore,
Vidim sebe kako lezim sav se jezim,
Na hiljade vatri po telu mi gore,
Napolju kisha to je to shto mi treba,
Sve mislim ovaj dar je sa neba,
Dizem ruke lagano voda se sliva,
Krvi je sve manje krv po ruci mi pliva,
Ispred sebe gledam ljude celave glave,
Svuda oko njih trepere silueta plave,
Niko ne pushta glas oni nemaju kuda,
Dobro znaju da bash nikad nece proci ovuda,
Ja ne znam vishe nishta samo zelim da sam sam,
Ionako vishe nemam shta da im dam,
Ovo mesto je moj hram moja privatna palata,
Ista chetiri zida ista chelichna vrata,
I tako svakog trena uvek ista slika,
Iao chetri lika oko mene se vesele,
Tiho pravdu dele koju mrze svi,
Jer ovde pochinje sumrak i tri dva dva tri...

Tishina, odjednom prolama se krik,
Ceo hodnik od tog glasa odjekuje, jechi,
Poznate rechi s'krikom dolaze do mene,
Plave sene opet igraju svoj krvavi ples,
Osecam bes jer ovog puta nemam shanse,
Bicu opet samo zrtva jedne vechernje seanse,
I evo vec su tu, na domak moga hrama,
Hladan obliva me znoj josh malo i pochinje drama,
Ali kerovi brzo prolaze u trku,
Sve je tako jako chudno, osecam zbrku,
Oni odlaze zurno, shvatam nisam ja taj,
Nekome se drugom izgleda blizi kraj,
I onda od jednom prava eksplozija puche,
Chujem neke chudne zvuke, ko da neko negde plache,
Udaraj jache, od tog glasa sve me boli,
Krv mi ubija i peva staru pesmu koju voli,
Udarci pljushte ko da tu je sve se chuje,
Zidovi bruje od silne snage koja plamti,
Sve mislim u sebi brate ovo upamti,
mozda si na redu bas sledeci ti,
Ali pucanj odjednom prekida romansu,
Zbir je ubio u transu, mir pochinje da vlada,
Prokleta tishina sad je svuda oko mene,
Uzavrela krv mi krola kroz vene,
Chujem paniku u glasu prokletog zbira,
Plave uniforme trche, sve od plave boje vrvi,
Negde napolju sirena svoju melodiju svira,
Mala nocna avantura se zavrshila u krvi,
Sada znam shta ce biti jer ja sam samo deo hrama,
Samo deo jedne priche koji ovde znaju svi,
Moj je zivot samo hrana ovog betonskoga hrama,
I sve shto poznajem je tama i tri dva dva tri...

http://www.balkanrap.ning.com