Marčelo - Treće Oko

Marčelo - Treće Oko

Intro - robot:

Gomila prosečna, cev katodna - u venu, doza sna, nije baš bog-zna-šta stvarnost gde mali si, pičkin dim falični, laž pali – jer vazda njih kao – gomila prosečna, cev katodna...


1. strofa:

Era tehnike, sve je na dugme, samo dugme klikći! Nema čoveka - k'o posle Đenke, ostali samo dugmići. Stisni da misli slistiš, da budemo prazno isti: teledirigovani pizdić, k'o tajni agent Izi. Tebe ne prepada što propadaš - važno da pripadaš većini: masa je aspirin kada duša slini. Masa tripuje da sve zna, kao na spidu - ali, fizika veli da masa puta spid - daje silu! To se masi dopalo - odjebe kefalo, fura stopalo: "Zgazi ideale i sve što je posebno!" Pametniji popušta, pa je glupan postao sadista - epoha osvete kretena bez uma i talenta! Teror mediokriteta, teror govana nad boljima, gomila otima nove glave za svoj podli rat. A ti? Imaš li snage da više ne veruješ očima? Da budeš manjina što kontrira deci proseka?


Robot:

Mobilni telefon – internet – televizor – mediji – nuklearna jarma.


Refren:

Gomila prosečna, kabl modema - u venu, doza sna: nije baš Bog zna šta stvarnost gde mali si, pičkin dim falični - spas: skači u sajber-ambis.


2. strofa:

Moderno vreme? Čik iščupaj modem iz vene! Možda i skreneš, čudovište ište muda i nerve: čudovište zvano stvarnost daje realne mere ko si i koliki si, džabe lažeš sebe, tebreks. Ne postoji sajber-mozak, ne, niti sajber-talenat. Ne postoji sajber-kurac, s druge strane imaš gabora, što takođe sajber-laže da je najlepša i najbolja. Ne postoje sajber-gaže, samim tim ni sajber-muzičar. Ne postoji sajber-duša: ako nemaš – nemaš. Postoji sajber-čovek, ali je jadan i bedan... Ovo jeste rat! To danas ne zna samo blesan: prosek ujeda - i besan je, mnogo je besan, jer je napokon shvatio koliko je u većini i rešio da zavlada, u inat vrlini. Smislili su medij gde njihova pravila važe: da ima tastaturu, i majmun bi imao šta da kaže. Možda bi tipkao đokom, al' bi svakako tipkao. Ne bi bila misao, al' neko bi to čitao! Jer, stvarnost je baš kao sunce: peče kad gledaš u nju, al' trećim okom, zenicom duše, vidi se put. Nisi ti lud, samo ti treba klistir za um, pročisti sav mulj, govna i talog, ti si taj ključ za malu bravu nade, što čeka u nekom šteku: bravu što vodi nazad, nazad čoveku.


Refren


3. strofa:

Probodi noktom čelo, zgrebi kožu, nađi ga! Kad njime jednom vidiš, odričeš se žmurenja... I bićeš gažen, pljuvan, čudan i ogavan ljudima, al' nećeš biti sam - ima nas još, znaj! Isključi net i mob na mesec dana, da vidiš da li postojiš. Jer, istina je nigde tamo, već u suncu kog se bojiš.

...i gledaj ljude. Zenicom duše.


Refren

http://www.balkanrap.ning.com