Beogradski Sindikat - Na Bojnom Polju (Viteška II)

Beogradski Sindikat - Na Bojnom Polju (Viteška II)
Album - "Bssst.... tishinchina!" (TILT/Automatik,2001)


Rano jutro, uranak, ja napushtam zamak,
na ramenu mi soko, podamnom je vranac,
oprashtam se s voljenom dok zvekece lanac,
kapija se otvara premoshcuje shanac,
s kule majka gleda, suzi krenut ne da,
lavez vernog pseta, s njive pozdrav kmeta,
barjak shiri vetar, obuzima me seta,
ali samo na trenutak, odbrana je sveta,
u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela,
duz potoka do proplanka na kom je crkva bela,
zaduzbina moga roda, s toga ovde bice prichest,
zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez,
s glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata,
triput krstim se za veru shto od boga mi je data,
prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam,
otpozdravljam braci po junachkim delima,
na okupu su svi svetlost s oklopa se preliva,
ko oreol svetaca, svetle mocna sechiva,
spushtam se na kolena krv i telo Isusa,
podstrek su za boj kome sada blizu sam...

Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju,
jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju,
gusta kisha strela strahu mesta nema,
vadim mach iz korica i spushtam vizir shlema,
sudar dveju vojski kao dveju reka,
silinom prvog udarca probismo tri reda,
buka urlika, jauka i krika,
teshki zvuci chelika, rasplamsava se bitka,
britka sevnula je sablja, at pada kao klada,
okruzuju me dushmani, jurishaju na barjak,
zamahujem sekirom. s glavom leti kalpak,
na pogreshne ste krenuli, ochekuje vas Alah...

ochi sklopljene, tishina, molitva pred boj,
slike majke, ljubi chedo ja pridruzicu se njoj,
na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo,
mi smo nebeski narod, al i na zemlji za chuda znamo,
pa silo, jashi sa mnom jer te u sebi osecam,
jurisham, vidim svoju smrt al i zivot obecan,
u dushi mir i spokoj, noc je punog meseca,
u glavi histerija bes oshtrica macha preseca,
nema pomisli o milosti, slusham krike dushmana,
mrak pada na ochi, mir dajem brojnim dushama,
vishe nishta nije bitno, sad se zalecem prvi,
miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi,
besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine,
prsa u prsa u odbrani svoje dedovine,
ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa,
bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda...

Opet mi je umro konj pod nogama,
shteta, bejashe dobar, gazio je govna pogana,
bezboznicku rulju shto ne zasluzuje moj prezir,
jer ja sam Djolo Iznogud, veliki vezir,
na istoku sam bio kraljevine ambasador,
pregovaro sam ko mator al sam im malo spalio shator,
jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli,
pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili,
sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga,
s boka chupam sablju shto sam doneo sa istoka,
petsto puta kovana petsto puta krvava,
ko i braca surova, ledja mi je chuvala,
sabljom vitlam, Vladimiru vichem pazi se,
iza ledja ti je Turchin, seci, sagni se,
Bozidar i tim na boku dobro drze se,
gledam i chudim se kolko prze se,
i nad kadijama sudija, kadija,
oklop mach i mantija, u dushi nam Vizantija,
vitezovi reda zmaja opet dolaze,
jer mi smo vecni vashe kraljevine prolaze,
bezite, vec kasno je,
Singidunum sindikatum sad pobedjuje,
bezite, kasno je,
sada Djolo Iznogud naredjuje...

I posle silnih primirja i posle silnih paktova,
topuz je u rukama krvavim do laktova,
vreme je za bitku, vreme je za odbranu,
gledam svoju vojsku ko od arhandjela probranu,
sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga,
zivot u ime chasti svevishnjega boga,
sve ozaloshcene majke chiji josh uvek cujem plach,
zivot je vec proshao dok oshtrio se mach,
a sada srlja se u smrt glavom bez obzira,
mrznja se hrani dok mach oklop probija,
ljudskost po strani, nikad vishe robija,
sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija,
dvoglavi orao na shtitu, brojanica oko vrata,
svetost je u zitu, krst vrednija od zlata,
da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka,
odlazimo u mitu Serbona, boga rata...

http://www.balkanrap.ning.com